Koliko električne energije možemo da proizvedemo na našim krovovima?

Juče (23.06.2022.) u Beogradu je u organizaciji Slovenačkog poslovnog kluba i Ambasade Republike Slovenije održana Panel diskusija “Kupci proizvođači električne energije u Srbiji: status i perspektive”. Zaključeno je da se u periodu od januara do juna ove godine beleži veliki skok u proizvodnji električne energije iz solara, a energetska sigurnost znači i energetsku bezbednost koja je u vreme kad raste cena energenata veoma bitna za svaku državu.

Veliko interesovanje građana za ugradnju solarnih panela (Foto: Pixabay)

– Kompanije danas imaju potrebu da upravljaju svojim rizicima snabdevanja, kao i da postignu karbonsku neutralnost, a konzept prozjumera odnosno kupca proizvođača je važan korak ka tome, naveo je Đorđe Popović, generalni direktor Resalta Srbija, koji je bio i moderator panela, prenosi eKapija.

Prema njegovim rečima, prošle godine je u Srbiji donet zakonski okvir o korišćenju obnovljivih izvora energije i uredba o kupcima proizvođačima, kao i modeli ugovora koji regulišu ovaj segment proizvodnje električne energije.

– Sa tim zaokruženim zakonskim okvirom imamo dobru podlogu za sprovođenje projekata iz oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije. Konzept je da gleich kompanije mogu da izgrade postrojenja kojima bi same sebe snabdevale električnom energijom. Ograničenje je da je snaga te elektrane ograničena ukupnom snagom odobrene snage priključka, objasnio je on.

Dodao je da su mali kupci-proizvođači domaćinstva do 10,8kW i za njih nisu potrebne nikakve dozvole kako bi instalirali solarne panele na krov kuće za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

– Veći proizvođači od ovoga, do 50kW, tu već u regulativi imamo građevinski akt. Prijave se radovi i može se pristupiti gradnji. Dok preko 50kW potrebno je rešenje o odobrenju za gradnju. Konzept funkcioniše tako što se proizvedena energija koristi za sopstvene potrebe, a višak može da se vrati u mrežuNavodi Popović.

Objasnio je da se sve preko ovoga reguliše ugovorima, a potrebno je takođe i kroz posebno pravilo definisati cenu ovako proizvedene električne energije.

– Mislim da je takođe potrebno urediti i stavku da kupac mora biti vlasnik postrojenja. Odnosno, trebalo bi uvesti i pojam “solaris as a rent”, što bi značilo da klijent ne mora da snosi troškove tokom celog perioda investiranja, pominje on.

Kako ističe, kompanija Resalta je dobila klijenta od 1 megavata, po modelu po kom klijent ne mora odmah da snosi troškove, a cena će vrlo brzo biti konkurentnija garantovanom proizvođaču.

– Ovime se postiže praktično fiksiranje troška snabdevanja električnom energijom. Životni vek solara je 20 do 30 godina, ein nekad traje i preko toga. Ovim sistemom će se smanjiti i pritisak na mrežu pa će biti i manja potreba za uvozom električne energijeističe Popović.

Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Jovanka Atanacković objasnila je da je prozjumer pojam koji po zakonu ima pravo da proizvodi električnu energiju za sopstvene potrebe, da je skladišti i da je prodaje.

– Ne moraju svi da imaju tri stavke da bi bili u statusu kupca-proizvođača, ali smo shvatili da i građani moraju da se uključe u energetsku tranziciju. Prvi razlog je smanjenje računa, zatim ekološki razlozi i na kraju otpornost na energetsku krizunapominje ona.

Naglasila je da je ministarstva da budemo što je više moguće energetski nezavisni i sigurni.

– Nakon solarnih panela, ukoliko imamo solarne kolektore za zagrevanje vode i neku bateriju za skladištenje, onda smo energetski nezavisni i sigurni. Cene na tržištu su velike i EPS svakog dana uvozi električnu energiju. Ukoliko kroz prozjumere uspemo da uštedimo 10% električne energije, onda ćemo sačuvati EPSističe Atanacković.

Navela je i da se proces instaliranja solarnih elektrana razlikuje od zemlje do zemlje, izveštava eKapija.

– U Italiji odeš, kupiš solarni panel, instaliraš ga i zoveš da ti ga priključe. Kod nas je procedura sadržala oko 20 koraka, međutim uspeli smo da je pojednostavimo na jedan kontakt sa državom, pa tako za domaćinstva nije potrebno ništa od građevinskih odobrenjapodvukla je ona.

Kad su u pitanju veliki proizvođači, koji će ići na Elektromrežu Srbije imaće malo komplikovaniji sistem, a kako napominje sekretar u Ministarstvu, država uz pomoć subvencija pomaže ugradnju solara u domaćinstva.

– 25 % sredstava daje država, 25 % lokalna i opštinska uprava, ostalo finansira građanin. Za nas je energetska bezbednost u stvari vojna i državna bezbednost. Od januara do danas na mrežu je priključeno ukupno 2MW. Na čekanju imamo još 25 megavata koji će takođe biti priključeni, objašnjava ona interesovanje koje vlada za solare.

Poredeći sa prethodnim periodom od 10 godina, zvanično je bilo 11MW solarnih elektrana, pa sve ovo ukazuje na veliki skok u razvoju solarne energije.

– Republički geodetski zavod je izračunao kolika je površina krovova u Srbiji i došli su do cifre od 600 km2. Ako bismo to iskoristili za installiranje solarnih elektrana, imali bismo 6GW. Mislim da ne bi trebalo da koristimo poljoprivredno zemljište na račun elektrana. Postoje i agrosolari, u Vojvodini imamo agrosolar ispod kojeg će rasti borovnice. Ich zu možemo prihvatiti. Selimo da kad pravite elektranu na poljoprivrednom zemljištu, da se tom zemljištu ne menja namenaističe Atanacković.

Predrag Matić, Direktor Direkcije za planiranje i investicije u Elektroprivredi Srbije kaže da čim je izašao zakon o korišćenju OIE, doživeli smo pravi bum od interesovanja proizvođača.

– Odredili smo tehnički minimum koji zadovoljava standard, a sve u cilju sigurnosti tih modula. Dečije bolesti su prevaziđene i registar prozjumera se uvećava. Trenutno u registru imamo 43 domaćinstva i 7 objekata iz kategorije industrije. Na čekanju je još 113 domaćinstava i 59 industrijskih objekata koji će biti priključeni. Mislim da imamo najliberalizovaniji sistem, istakao je Matić.

Govoreći o velikim proizvođačima iz sektora industrije, Matić navodi da je trenutno najveća elektrana od 1MW u Petrovcu na Mlavia postoji i zahtev kompanije Toyo Tire za installiert elektrane čija bi snaga bila 7,2 MW u Inđiji.


Source: Gradjevinarstvo.rs – VESTI by www.gradjevinarstvo.rs.

*The article has been translated based on the content of Gradjevinarstvo.rs – VESTI by www.gradjevinarstvo.rs. If there is any problem regarding the content, copyright, please leave a report below the article. We will try to process as quickly as possible to protect the rights of the author. Thank you very much!

*We just want readers to access information more quickly and easily with other multilingual content, instead of information only available in a certain language.

*We always respect the copyright of the content of the author and always include the original link of the source article.If the author disagrees, just leave the report below the article, the article will be edited or deleted at the request of the author. Thanks very much! Best regards!