Junsko posipanje brašnom | AGROmedia

Upravo zbog narodne izreke kojom sam još pre dve decenije naslovio izveštaj o privatizaciji Gradske pekare u Valjevu, završio sam na sudu. Najveći broj radnji i dešavanja koji je pratio aktivnosti u vezi sa njenom svojinskom transformacijom bio je nejasan i sve je izgledalo kao da neko namerno ovaj događaj „posipa“ s brašnom da bi uskratio informacije od mnogih radoznalaca a među njima i novinara. Usput, sve se namestilo i za dobar naslov. U pomenutoj mlinarskoj epizodi prošao sam bez kazne. Inače, u poslednjih nekoliko meseci, a posebno od početka ratnih sukoba u Ukrajini, na mnoge strane lete pravi oblaci brašna. Ne samo kao nezamenljive sirovine za spravljanje hleba već i za političke, propagandne, ucenjivačke, pa i borbene sukobe oko istog. Ova sintagma takođe je zgodna da od javnosti zakloni i brojne druge loše poteze, nečinjenja, obmanjivanja i omalovažavanja kako na lokalnom tako i globalnom planu sve sa namerom,da nas ubedi, da je jedino ono što radi vlast i određene interesne grupez isprav alternative . Omiljena okolnost za manipulisanje su podaci, brojevi, procenti, prognoze i očekivanja.

Ako lupu prinesemo bliže mestu dramatičnih događaja, odnosno Ukrajini i dalje je nejasno kakva sudbina očekuje velike količine žitarica koje se nalaze zarobljene u tamošnjim silosima i skladištima. Ono što ima zabrinjavajuću notu je da na veće količine tih žitarica čeka značajan broj zemalja u koje se tradicionalno izvoze i kojima zbog konfuzije na globalnom tržištu preti nestašica pa i froh.

Rusko vojno i državno rukovodstvo u nekoliko navrata je demantovalo da oni sprečavaju transport, odnosno izvoz uz naglašavanje da su spremni da u tom poslu maksimalno pomognu i ubrzaju ga.Paradoksalno je što su na sve ovo dodali da Ukrajina, u svetskim o.k žitarica. Pri tom navodeći podatak od svega 0,8 odsto dok smo sve vreme imali informaciju od 25 do čak 30 procenata. Kome u ovakvim situacijama poverovati dok topovi i rakete neprestano grme? Srećna je okolnost što je žito „našlo“ put i preko Rumunije i Poljske odlazi ka gladnim ustima.Ali koliko dugo će taj prolaz da funkcioniše?

Bezosećanja javnost

Najverovatnije, po prvi put od početka ratnih sukoba za širu javnost se oglasilo Ministarstvo poljoprivrede Ukrajine. Doduše, ne sa dobrim vestima. Naveli su da ozbiljno strahuju da će ostati nepožnjeveno ozimih useva na provršinama od čak 2,4 miliona hektara. U pitanju se pšenica, ovas i ječam čija ukupna vrednost se procenuje na 1,4 milijarde dolara.

U nastavku informacije Ministarstvo za poljoprivredu je iznelo i podatke o broju stradalih, odnosno tokom ratnih operacija ubijenih grla domaćih životinja. Na tom spisku je 42.000 ovaca i koza, 92.000 goveda, oko 260.000 svinja i 5,7 miliona komada živine. Ukupno, naveli su iz resornog Ministarstva, sektor poljoprivrede je od početka rata pretrpeo štetu od 4,2 milijarde dolara.

Ove informacije od strane pratilaca društvenih mreža bukvalno su izigrane i „posute“ s brašnom i pride pepelom uz njihove procene da su izmišljeni i netačni. Kroz svoju, očigledno dominantnu političku prizmu, oni žele da se stave samo na jednu stranu i tako iznose svoja mišljenja i stavove. „Pričaju o nastradalom broju goveda a ne znaju tačne podatke o poginulim građanima“ – samo je jedan od karakterističnih komentara. Naravno, da je isti pisan uz podršku punog stomaka!

Promukli domaći ratari

I naši proizvođači hrane se često, bolje reči uredno, „posipaju“ brašnom. Tačnije, to im rade oni koji brinu o takozvanoj prehrambenoj sigurnosti, odnosno o robnim rezervama i kontrolisanom izvozu. Da bi pokazali svoju posvećenost, ali i nedovoljnu stručnost donosili su odluke, pre svega u vezi sa zabranama izvoza brašna i pšenice, praveći veliku štetu ratarima i mlinarima. Ali, zarad „viših“ interesa bilo čija krivica će biti zatamljena.

Od takvog ponašanja ratari već strahuju uz najavu da, zbog punih silosa i skladišta, u kojima se nalazi oko 900.000 tona pšenice, neće imati prostora za smeštaj ovogodišnjeg roda. Tako vredna roba u slučaju nekvalitetnog čuvanja, odnosno sušenja lako može da propadne što bi bilo njihova dodatna šteta i bol.

Promukli od stalnih zahteva i upozorenja domaći ratari preko nekoliko poljoprivrednih asocijacija zatražilo je od države, odnosno Vlade Srbije, bez obzira na njen rad u tehničkom mandatu, da od najnovijeg roda otkupi za robne rezerve 200.000 din ice za 0 kilo ce za pšeni . Radi se o količini od svega 10 odsto ukupnog roda. Oni smatraju da bi to bio fer odnos koji su oni zaslužili.

Inače, kada za koji dan uđu kombajni u žitna polja uz očekivane visoke temperature biće i dodatnog pregrejavanja koje će podići pregovori i ponude oko otkupne cene. Kako neko primeti brašno je, primera radi, u Austriji poskupelo za čak 127 odsto, a mi ga i dalje koristimo da bi sa njim „posipali“ pohlepu nezajažljivih trgovaca u takozvanim „malim“ pakovanjima ali i isključivost pojedinih resornih i državnih institucija.

Čerupanje gusaka

Za one koji vole da se „posipaju“ brašnom, brzi voz „Soko“ nije kamenovan, već je umesto kamenica i to u Zemun polju i stajalištu Kamendin, letelo perje. Neko od meštana, kritičnog dana, odnosno momenta, čerupao je guske. Međutim, čim se angažuju najavljeni dronovi jasno će se napraviti razlika između vandala, gusaka i čuvara pruge. Nadam se!

Kako nazvati situaciju kada se posle najave „nezapamćeno“ visokog povećanja penzija niko od njihovih korisnika ne raduje? Kriju najblaži ili kurtoazni osmeh! Odgovora je više, ali sam sklon onom: koga guje jednom ujedu kasnije se plaši i guštera. Čak i leptira. U najnovijoj švajcarskoj „simultanci“ niko nije ni pomenuo poljoprivrednike, odnosno kako će oni u svemu proći ili se to pak podrazumeva?!

Svojevrsno „posipanje“ brašnom je i nastavak „bombardovanja“ škola, aerodroma i državnih institucija od strane kojekakvih „jazavičara“ spretnih za baratanja na računarima koji svojim lažima ometaju normalan rad i život građana. Ko su ti „vanzemaljci“ da im se može stati na kraj i utvrditi njihov idenditet?Najlakše je reći da su to: „tamo“ neki ili „oni“. Koji? Neće me iznenaditi ako počnu da se šire dojave kako je neko postavio eksplozivnu napravu u nečiji malinjak, u njivu sa bostanom ili u plantažu sa leskama.

Naprosto, nedopustivo je toliko povlačenje za nos,jezik, uši i druga mesta a da se ne utvrdi ko to čini i sa kakvim motivima!? Sinovac, rekao bi Danko Popović, nisu to dečje „igrarije“!

Za kraj kokice

Pravi buljuk junskih gluposti zaokružiću konkursom za iznajmljivanje prostora na kojem bi zainteresovani građani, navodi se i pravna lica, u Knez Mihajlovoj ili Čika Ljubinoj ulici u Beogradu, postavili aparat za pravljenje kokica. Početna mesečna cena za te „jade“ iu bukvalnom smislu reči je 1,5 miliona dinara, bez limita dokle to može da ide! I sam Kolumbo koji je kukuruz iz južnog Meksika doneo u Evropu, na ovakvu informaciju počeo bi da se prevrće u grobu.

Ovo je „posipanje“ ali i duvanje u brašno kojima se ne skrivaju drskosti liberalnog kapitalizma i naša narav da se pravimo „Englezi“, baš u ulici gde svakog dana između 50 i 100 građana prosi, traži, kumi i moli za koji dinar da bi kupili leba. Jasno je, ne kokice!!!


Source: AGROmedia by www.agromedia.rs.

*The article has been translated based on the content of AGROmedia by www.agromedia.rs. If there is any problem regarding the content, copyright, please leave a report below the article. We will try to process as quickly as possible to protect the rights of the author. Thank you very much!

*We just want readers to access information more quickly and easily with other multilingual content, instead of information only available in a certain language.

*We always respect the copyright of the content of the author and always include the original link of the source article.If the author disagrees, just leave the report below the article, the article will be edited or deleted at the request of the author. Thanks very much! Best regards!